spacer
4.jpg9.jpg6.jpg10.jpg8.jpg1.jpg3.jpg7.jpg5.jpg2.jpg
KАЛЕНДАР ЗБИВАЊА

Понедељак, 27. октобар /14. по старом календару/

sveta petka

* Данас верници Српске православне цркве славе Свету Петку. Свима који славе дан посвећен овој великој светитељки као Крсну славу упућујемо искрене честитке са жељом да је славе у радости на многаја љета.

sajam

* Отворен 59. међународни београдски сајам књига.

* Јуче (недеља 26.10.) у емисији "Поштована децо" Првог програма радио Београда гостовали наши ученици чланови Литерарне секције предвођени библиотекарком Александром Дракулић. Они су најавили нови Сајам књига и припреме за штампање летописа крајем маја 2015. године када славимо 80 година од оснивања школе.

* Управо је смс поруком (17:05 часова) наставница физичког Милица Милошевић јавила да су девојчице 5-6. разреда на општинскм такмичењу у одбојци освојиле ДРУГО место. Честитке нашим школским репрезентативкама!

* Ближи се крај 1. класификационог периода. Седнице ће се држати током следеће недеље, којом приликом ћемо се осврнути на планирано и остварено у току прва два месеца ове школске године. Родитељски састанци предвиђени су за 7. новембар ("плава" смена) и 12. новембар ("црвена" смена).

* Стигле прве количине мазута за ову грејну сезону. До сада смо базенску воду и школу грејали мазутом који смо уштедели током прошлогодишње грејне сезоне.

* Приводе се крају активнсти у вези са јавном набавком радова на реконструкцији санитарних чворова (2. и 3. спрат старог дела зграде). Почетак радова се очекује половином новембра и требало би бити готови крајем децембра. Реконструкција на 1. спрату се очекује током следеће године. Новац обезбедио Градски секретаријат за образовање и дечију заштиту.


СТИПЕНДИЈЕ


Додељене италијанске стипендије

        Наши пријатељи из Италије, из хуманитарне организације „А, B, C, SOLIDARIETA E PACE“ (Рим), 30. септембра 2014. посетили су ОШ „Никола Тесла“ поводом доделе стипендија ученицима наше школе. Председник ове организације Леонардо дошао је заједно са својим сарадницима Паолом, Силвијом и госпођом Јованком. Поручио је стипендистима да вредно раде и заврше факултете. Директор школе мр Станислав Стевуљевић  приредио је добродошлицу нашим гостима и пригодним похвалницама и поклонима захвалио им се на дугогодишњој сарадњи и хуманости. Гости су уручили стипендије нашим ученцима, који су дошли у пратњи својих родитеља. Ово је последњи пут да ова хуманитарна организација уручује стипендије нашим ученицима, али су сви изразили жељу да се сарадња започета 1999. године настави и убудуће у неком другом облику.    

                              

                                                                                                Теодора Јованчић, 8/4

ПРИЧА О ЈЕДНОМ НЕОБИЧНОМ ДРУГАРСТВУ



   Открили смо кога чека Жута

Моја другарица Мина Марисављевић видела је на сајту школе да директор тражи ученика кога чека пас испред школе. Исто ми је рекла и учитељица Сузана која је такође прочитала директоров текст. На њен предлог отишла сам код директора и испричала му причу о овом своме необичном пријатељству.

             

Моје комшије бринуле су о керуши коју смо назвали Жута. Хранили су је и стерилисали. Онда су се одселили у Француску и од тог дана је Жута остала напуштена и тужна. Моја другарица Исидора Ребић и ја смо покушале да је усрећимо, али њој то није било довољно. Почеле смо да је мазимо и хранимо уз подршку својих родитеља и она нас је заволела и почела је да нас прати. У току летњег распуста смо биле нераздвојне и много смо се дружиле. Кад је почела школа, пратила нас је до школске зграде и чекала до краја 7. часа. Пошто се мени пре завршава настава, нисам приметила да ме она чека и отишла сам кући аутобусом. Исидора ми је рекла да је срела Жуту испред школе и била је јако срећна када ју је видела. Исидора је тога дана носила велики терет и није могла да крене пешке кући. Жута је тога дана дошла кући тек увече. Следећег дана је опет кренула да нас прати и када се обема завршила настава, среле смо је испред школе. Када нас је угледала, била је много срећна и кренула је да скаче на нас и да нас лиже. Заједно смо отишле куће, а она није престала да маше репом. Кад смо стигле испред зграде, нахраниле смо је и отишле кући. После неког времена донеле смо ћебенце на коме и сад спава. Тако нас је пратила и пратила. На великим одморима  прескаче ограду само да би нас видела. Много је верна и добар је пријатељ. Њену верност приметио је и директор школе и тако је настала ова прича.

                                                                  Милица Јовановић, 4/4 и Исидора Ребић, 5/5







НЕПОЗНАТИ ПАС

КОГА ЧЕКА ОВА КУЦА? 

Почетком ове школске године код наше школе у "плавој" смени појавила се ова керуша. Најпре смо мислили да се случајно ту појавила. Касније смо схватили да је она ту због некога или нечега из "плаве" смене. Испред школске капије проводи време до појаве некога и тада одлази у нама непознатом правцу. Време проводи у дисциплинованом лежању на тротоару испред капије школе. Не мари за пролазнике. Одбија храну и било шта да јој се понуди. Допушта да се помази. Чим чује звоно за први велики одмор улази у двориште и међу мноштвом ђака некога тражи у "малој" школи. Мој покушај да сазнам ко је тај због кога ова верна куца долази у школу није уродио плодом. Вероватно због несигурности у разлог мог интересовања. Овом приликом позивам ученика или ученицу због кога ова куца долази пред школу да ми се јави. Желим да причу о овом дивном пријатељству и верности испричам свима. За сада је oвде само њена фотографија. Надам се да ћу ускоро моћи да фотографишем једно велико пријатељство. У овој школи сам 13 година. Дешавало се да куце допрате своје пријатеље до школе, али да неки пас проводи сате испред школе чекајући  још не доживех. Зато позивам све који знају због чега је она ту да ми се јаве, да заједно напишемо причу и откријемо КОГА ЧЕКА И КАКО СЕ ЗОВЕ ОВА КУЦА? Заслужила је за ових месец дана боравка у "плавој" смени испред школе велико поштовање.

САЗНАЛИ СМО!

Зове се ЖУТА и она је "усвојила" две наше ученице да јој буду пријатељи и брину о њој пошто су се добри људи који су о њој водили бригу одселили у Француску. Ускоро следи прича до које смо дошли захваљујући учитељици 4/2 разреда Сузани Дробњак која је је одмах по објављивању текста знала одговор и упутила девојчице код мене. Прича је сачињена, фотографије снимљене. Још само да техника у школи омогући и следи епилог. Можда ће прича занимати и неку телевизију, новине... Вредело би нама одраслима. Деци не треба, њихова су срца пуна љубави а душе незлобиве. 

Ваш мр Станислав Стевуљевић

директор школе





Više...
НАЈНОВИЈЕ
НОВОСТИ
ПРВАЦИ
ДРАГАН СТОЈКОВИЋ - БЕЛИ
USTOLIČENJE ANDREJEVO
ТЕСЛИН РОЂЕНДАН
spacer