spacer
6.jpg4.jpg2.jpg10.jpg8.jpg5.jpg7.jpg1.jpg9.jpg3.jpg
ЕКСКУРЗИЈА СЕДМАКА

&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&


ЕКСКУРЗИЈA УЧЕНИКА 7. РАЗРЕДА



Група од 105 ученика седмог разреда, заједно са својих 5 одељењских старешина  кренули су са два аутобуса, 9. маја у 8:00 часова, према Врњачкој Бањи на дводневну екскурзију. Путујући према Бањи посетили су манастир Копорин код Велике Плане, цркву Лазарицу у Крушевцу и манастир Љубостиња. У В. Бању су стигли око 15:00 часова. Одмах по доласку у хотел "Бреза" следио је ручак, а потом смештај у собе. До вечере време су искористили за одмор од пута. Након поподневног одмора следила је вечера, дискотека и ноћење у хотелу. Једни кажу много, други сматрају да је мало за први дан. У уторак 10. маја, након доручка и раздуживања соба следио је обилазак саме Бање, након чега су кренули према Краљеву. После посете манастиру Жича, пут су наставили према Крагујевцу где су посетили Спомен парк "Шумарице". Ручак у ресторану у оквиру спомен комплекса остаје као једина тамна мрља ове дивне екскурзије. Након тог несретног ручка, а због кише која је почела падати сви су се укрцали у аутобусе и кренули пут Београда. Уз једно успутно задржавање на полазишно место стигли су у 19:55 часова. Сви учесници екскурзије су били достојни представници наше школе свуда и на сваком месту. Агенција је испунила сва очекивања. Овде ћемо преставити најважнија места која су посетили током ова два дана.


Манастир Копорин са Црквом Светог Стефана је православни манастир који припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Налази се на ободу разуђеног градског насеља Велике Плане при граничном појасу са Смедеревском Паланком. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.



Црква светог Првомученика Стефана, познатија као Лазарица, налази се у центру данашњег Крушевца, а подигао ју је, највероватније између 1377/1378. и 1380. године, кнез Лазар, као придворну цркву своје новосаграђене престонице, Крушевачког Града. 


Манастир Љубостиња се налази у близини Трстеника у атару села Прњавор и 9 km североисточно од Врњачке Бање. Припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве.

Смештен је у долини мале планинске реке (Љубостињска река). То је задужбина кнегиње Милице. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Манастир је грађен од 1388. до 1405. године. У Љубостињи су сахрањене кнегиња Милица, жена кнеза Лазара и монахиња Јефимија, које су се после Косовске битке овде замонашиле са бројним удовицама српских властелина изгинулих у бојевима на Марици и Косову пољу. Данас је Љубостиња женски манастир.

За време Кочине буне из манастира Љубостиње је народ позван на устанак. После пропасти буне, Турци су запалили манастир да би се осветили Србима. Тада је већина фресака уништена. Такође када је манастир запаљен откривена је тајна ризница која је била сакривена у манастирском зиду иза иконе у којој је кнегиња Милица сакрила своје благо. Међу опљачканим благом налазила се и круна кнеза Лазара која се данас налази у Истанбулу. Манастир слави 19. август,Преображење.

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији уРашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне МоравеВрњачка Бања je туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастербац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина. Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем. Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрихмразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.



Жича је српски средњовековни манастир из прве половине XIII века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне црква. Подигао ју је први краљ СрбијеСтефан Немањић (велики жупан 11961217, краљ 1217—1228), од 1206. до 1221. године, а значајну улогу у њеном подизању имао је и његов брат, свети Сава (12191233)[2]. После стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. Почетком последње деценије XIII века, манастир је страдао у нападу Татара, после чега је седиште архиепископије пренето у Свете Апостоле код Пећи, а сам манастир је почетком XIV века обновио краљ Милутин (12821321). Током средњег века, у Жичи су устоличавани епископи и овенчавани краљеви из династије Немањића, због чега је позната и као Седмоврата.

Главна манастирска црква, подигнута у Рашком стилу, посвећена је Вазнесењу Христовом (Светом Спасу) и према мишљењу академика и историчара уметности Војислава Ј. Ђурића црква Вазнесења Христовог када је била готова, постала је узор и остала то кроз читав XIII век, тиме је у историји рашког градитељства, као заметак новог раздобља, заузела кључно место. У њеној унутрашњости налазе се два слоја живописа:

за које се може рећи да су репрезентативни примери сликарства свог доба[2]. Унутар манастирског комплекса, источно од главне цркве, налази мања црква, посвећена светим Теодорима Тирону и Стратилату, подигнута у XIV веку.

Током периода отоманске владавине манастир је у више наврата запустео, након чега је обнављан. Између Првог и Другог светског рата, манастир је доживео велику обнову, а најопсежнији радови на његовој конзервацији, изведени су наконземљотреса који је ту област погодио 1987. године.

Манастир Жича је 1979. године проглашен за споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.



Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртвеКрагујевачког масакра који су починили припадници Вермахта 21. октобра 1941. године. Тог дана немачки окупатори су уШумарицама стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика крагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости. Према подацима историчара и кустоса музеја, покојног Станише Бркића, које је навео у својој књизи „Име и број“ из 2007. године, тог дана је стрељано 2.796 лица (2381 у Крагујевцу и 415 у околним селима).

Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних. Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је 1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације румунског града Плоештија.

У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра отворен 1976. са сталном поставком везаном за овај догађај. Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом спомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима Илићеву, Маршићу и Грошници, док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу. У оквиру спомен-парка налази се и старо војничко гробље и споменик стрељаним Словацима.

Спомен-парк је проглашен за непокретно културно добро као знаменито место од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.


ЕКСКУРЗИЈА ОСМАКА

**************************************************************************************


ОСМАЦИ НА ЕКСКУРЗИЈИ


ДАН 1.

Осам година ишчекивања је истекло. Дошао је тај 25. април 2016. Са колико нестрпљења је ова генерација ученика 8. разреда ишчекивала дан када ће ићи на њихову "матурску" екскурзију, говори чињеница да је њих 20 уместо у 7:15 на полазиште стигло још у 7 часова. Са нестрпљењем су чекали да службеници саобраћајне полиције обаве контролу спремности аутобуса и возача. У 7:15 су на полазишту били готово свих 115 ученика. У 7:45 су сви били на својим местима у аутобусима. Директор је могао само да констатује да су се стекли услови и допустио да се крене на пут 15 минута пре договорених 8 часова. И милостиви Бог је зауставио кишу све време до поласка, а онда је по нашем поласку наставила падати, тако да је донета одлука да се упутимо према Костолцу уместо у Смедерево како је било планирано. Уколико прилике допусте Смедеревску тврђаву ћемо обићи у повратку. Археолошко место из доба Римљана "ВИМИНАЦИЈУМ" посетили смо праћени кишом. Локални водич нас је упознала са овим драгоценим местом где је поред осталог пронађено и неколико скелета преисторијских мамута. Одатле смо пут наставили Ђердапском магистралом тик уз десну обалу реке Дунав. Прошли смо кроз Велико Градиште и Голубац у чијем смо непосредном окружењу могли видети како одмичу радови на реконструкцији чувене Голубачке тврђаве и у Доњи Милановац стигли у 14:30 часова. Након ручка у ресторану хотела "Лепенски вир" сместили смо се у собе. Време до вечере проведено је у одмору и припреми за дискотеку. Вечера је била у 19 а дискотека почиње у 21 час. Након дискотеке очекујемо доказивање да је спавање нормална појава и да није изгубљено време на овој екскурзији. Сутра ваља поранити на доручак после кога одлазимо до Кладова где ћемо посетити ХЕ "Ђердап 1" и тврђаву "Фетислам". Ево и неколико фотографија начињених данас:                                                                                    

       

            У једном од аутобуса након поласка                                     У "Виминацијумским термама" (1)


 

             У "Виминацијумским термама" (2)                                            У "Мамутској пећини"

                     

                       Наставнице Марија и Драгана                                                           Ваш "извeштач"  

                                                                             у "друштву" римског легионара


       

    У ресторану хотела "Лепенски вир" пред ручак                                            Детаљ из дискотеке



Read more...
ЛАВ ТРЕЋИ

***************************** ****************************


Најновија вест:

ЛАВ ЈЕ ПОСТАО ПРИНЦ



У Бања Луку је отишао као Лав а враћа се као Принц Лав. Управо је одатле јавила Александра библиотекарка да је на највећем регионалном фестивалу деце песника који се сваке године у ово доба одржава под називом "ДЕЧИЈЕ ПЕСНИЧКО ЦАРСТВО - БАЊА ЛУКА" наш Лав Лукић у конкуренцији од 4000 учесника и око 6500 песама однео апсолутну победу, освојивши главну награду "ПРИНЦ ДЕЧИЈЕГ ЦАРСТВА".  Благо мајци и оцу који су га родили, а нама на понос и захвалност Господу што нам је омогућио да будемо његови учитељи.

 Вест пренео

"АШИД"




МАТЕМАТИЧАРИ

**************************************************************************************************


ВЕЛИКИ УСПЕХ 

НАШИХ НАЈМЛАЂИХ МАТЕМАТИЧАРА


На недавно одржаном Градском такмичењу ученика основних школа Београда из матеметике у ОШ"Никола Тесла" Винча, наши најмлађи учесници  пуним сјајем осветлали су име наше школе, освојивши висока места у категорији ученика 4. разреда. Својим успесима на најбољи начин су указали својим другарима из старијих разреда како се учи математика и представља школа. Надамо се да ће уз помоћ њихових наставника математике од 5. разреда наставити овим путем.

Честитамо им овај велики успех.


Анђела Гошић, Мина Стаменић, Дарко Мићуновић и Алета Ћаћић

Ваш извештач



Više...
РАКОВИЧКИ КАРНЕВАЛ
MAСКЕНБАЛ
РАША ПОПОВ
УЧИТЕЉИЦА МИЛА
САВИНДАН ПРОСЛАВА
ИНТЕРВЈУ - ЛАВ ЛУКИЋ
САВИНДАН 2016.
НАСТАВАК ДРУГОГ ПОЛУГОДИШТА
ЛАВ У РАКОВИЦИ
ЛАВ У КУЋИ Ђ.ЈАКШИЋА
НОВИНАРИ 1
У НАР ПОЗОРИШТУ
КРОВ
У МАНАСТИРУ
ЕКСКУРЗИЈА 8. РАЗРЕД
СТРАЖЕВИЦА
ПРИЧА О ЈЕДНОМ НЕОБИЧНОМ ДРУГАРСТВУ
НЕПОЗНАТИ ПАС
USTOLIČENJE ANDREJEVO
spacer