spacer
4.jpg9.jpg6.jpg10.jpg8.jpg1.jpg3.jpg7.jpg5.jpg2.jpg
ЕКСКУРЗИЈА 8. РАЗРЕД

ОСМАЦИ НА ЕКСКУРЗИЈИ

Дан 1. - 14.април

У договорених 7:50 часова 106 ученика 8.разреда били су на својим местима, у два аутобуса "Луи тревел". Тачно у 8 сати у аутобус се укрцао и директор школе и уверио се да су одељењске старешине Ана, Љиљана, Јасмина, Мима и Славица сместиле ученике по предвиђеном распореду. Добро расположени возачи покренули су снажне моторе својих аутобуса и екскурзија је почела. Преко разгласа вoдичи су објасниле план путовања пожелевши да ово путовање остане свима у лепој успомени. Пут нас је повео преко Раковице на аутопут. Убрзо су возачи почели испуњавати жеље ученика у вези са избором музике коју ће слушати путем разгласа. Убрзо су и сами ученици почели певати, тако да нисмо ни приметили да смо већ у Смедереву. Било је то у 9:15 часова. Кустос Смедеревске тврђаве кратко, али садржајно представио све у вези исте. Након њеног разгледања укрцали смо се у аутобусе. Ученици су наставил са веселом атмосфером и убрзо смо стигли на следеће одредиште - Костолац. Тачније речено, обишли смо археолошко налазиште Виминацијум. И ту смо имали стручно информисање у вези са локалитетом. Они најхрабији су сишли у "подземни свет". Обишли смо и "Терме" као и Амфитеатар који је у изградњи. У 13:15 часова напустили смо ово место и кренули пут Доњег Милановца. Путeм преко Великог Градишта, десном обалом Дунава, Ђердапском магистралом. Прошли смо кроз Голубац, упознали се кроз лагану вожњу уз стручна објашњења водича са Голубачком тврђавом. Након проласка кроз мноштво тунела и посматрајући леву обалу Дунава која припада суседној Румунији, уживајући у лепоти дела Националног парка "Ђердап", тачно у 15:15 сати стигли смо пред хотел "Лепенски вир" у Доњем Милановцу. Сачекао нас је љубазни управник хотела Г. Светозар пожелевши добродошлицу свима. Нестрпљиви, да виде собе у којима ће боравити два дана, ученици су ручали најбрже могуће. Уследило је распоређивање по собама. Сви су се сместили на 2. и 3. спрату, "Ц" крило. До вечере у 20 часова је слободно време. У 21 час је предвиђен заједнички одлазак у дискотеку. После тога одмор. Сутра идемо до Кладова. Сви ученици су одлично поднели путовање и доброг су здравља, а ако затреба са нама је и докторка (боље би било да буде беспослена). 

Дан 2. - 15. април

Синоћ смо били у дискотеци хотела. Одлична забава је допринела да након ње добро одспавамо неколико сати. Освануо је прохладни уторак са облацима који су претили да сваког тренутка истресу сав свој товар. Одељењске старешине и директор су пожуривали ученике да што брже устану, припреме се и у 8 буду на доручку. Одмах након доручка приступило се припремама за одлазак у Кладово. Одзвањали су гласови упозорења : "Обуците се добро, напољу је хладно, а и на Ђердапу дува и када је топло!" Докторка је ипак морала са једним учеником да остане у Милановцу, како би за сваки случај проверила разлог болова у стомаку. Тачно у 9:15, група креће пут Кладова. Возимо се делом Ђердапске магистрале (од Д.Милановца ка Кладову) и уживамо у лепоти Дунава и околних предела. Успут смо видели и где је тај "Казан" тј. где је Дунав најужи и најдубљи, па са румунске стране уклесану главу њиховог некадашњег владара Децибела, прођосмо и кроз Текију где се једном годишње окупљају риболовци да лове сомове на "бућку"...

У Кладово, боље речено у Караташ стигосмо у заказаних 10:30. Придружише нам се локални водичи који нас поведоше према ХЕ "Ђердап 1". Рекоше да се сва могућа техника остави у аутобусима, да тамо нема шале и да ко не поштује утврђени ред може завршити посету и пре почетка. Сви су озбиљно схватили упозорење и нико није враћен. Тамо смо видели и чули "како се прави струја помоћу воде" и како су некада Југословени и Румуни заједно градили ову хидроцентралу, те како је укроћена милионима година стари горопад Дунав. Сада је то румунско-српска хидроцентрала. Чусмо и како се преводе бродови узводно а како низводно кроз хидроцентралу. У међувремену се јавила докторка и обрадовала вешћу да дечаку се није ништа десило озбиљно здравствено.  Одатле смо отишли да видимо шта је преостало, од некада турског утврђења "Фетислам", оном истом где је столовао чувени Сулејман Величанствени. О утврђењу је говорила водич Мирјана, док је тик уз сам Дунав снажно дувала кошава. Надали смо се да ће барем нешто моћи да се види што би указивало на тог Господина, за кога нисмо ни знали да не беше ТВ серије о њему. На жалост могли смо само видети остатке зидина, капија и кула и много растиња које је вероватно последњи пут чишћено када је Сулејман ту боравио. Нама, Србима а и Власима којих има у овом крају не пада на памет да чистимо за Турцима, као да су они још увек ту па нећемо да им служимо више. Након обиласка овог историјског места, вратили смо се натраг у хотел. Око 14 часова смо били љубазно послужени у ресторану. Одељење 8/2 оде да испрати Александра Тимотијевића на аутобус за Београд, јер мора сутра путовати са својим клубом на ватерполо утакмице. Ми остајемо овде. Неки играју фудбал, неки одмарају, други шетају итд. Након вечере у 19:30 спремићемо се за дружење у дискотеци хотела и да се одморимо како би сутрашњи дан протекао без проблема, обиласком локалитета "Лепенски Вир", ручка у хотелу, обиласка Мајданпека и пећине Церемошња код Кучева. А од Кучева, преко Пожаревца и аутопута натраг за Београд. У Београд би требало да стигнемо око 20 часова.

Read more...
МАСКЕНБАЛ
 

ЛЕПО , ЛЕПШЕ , НАЈЛЕПШЕ , ДЕЦА

                       Дан уторак, 1. април, лета Господњег 2014. Школско двориште, 10 сати. На трибинама ђаци 1-4. разреда "плаве" смене, њих 250. На игралишту деца и њихови родитељи са васпитачицама из вртића "Долорес" и "Димитрије Котуровић", преко 400. Време, по милости Господњој, предивно. Наша вера Православна каже, да у дане Поста не чинити весеља. Хвала Господу који разуме, да ово није било весеље, већ радост долазећем пролећу. Био је то још један дан када смо имали прилике да уживамо у градацији придева ЛЕП. Сам Господ је одредио место ДЕЧИЈЕ. Ставио га је ту, поред Њега. Могли бисмо узети било коју људску врлину и видећемо да је на сваком највишем месту ДЕТЕ.

                            Разглас се једва пробија до наших ушију. Ђаци се са трибина присећају дана када су они били на терену, под маскама. Деца из Вртића маштају, како ће једног дана они бити на трибинама, када ће бити "велики". Васпитачица Оља најављује данашњи догађај на њој својствен, узвишени начин. Директорка Предшколске установе Радмила поздравља све присутне, отпоздравља јој директор школе Станислав. Почиње дефиле маскираних,  од оних најмлађих до најстаријих. На сваком се детету може видети огроман труд њихових родитеља и васпитачица. Многа су лица маскирана те их је тешко разазнати именом, али све смо их препознали по ЛЕПОТИ  И ДЕТИЊОЈ ЧИСТОЈ ДУШИ. Још само да се сви потрудимо да будемо као они и ево нама среће и милости Господње.

Директор школе

мр Станислав Стевуљевић

РЕТКЕ БОЛЕСТИ

Везати пертле подршке да сви будемо једнаки


      Светски дан ретких болести обележава се бројним манифестацијама у Србији и свету на данашњи дан, 28. фебруара. У знак подршке ученици Ани Вукадиновић њени другови из одељења 5/4 носили су цео дан наранџасте пертле, које су симбол подршке борби против ретких болести. Ана болује од једног облика ретке болести, а њени другови и на овај начин настоје да јој покажу љубав и пажњу.

 

Дајана Петровић, Валентина Дебељак,

Ања Илић и Ива Коврлија,

новинарска секција школе

     Ја се зовем Ана Вукадиновић. Да, болујем од ретке болести. Али то не значи да треба да будем невидљива. Хоћу да идем у школу и да се дружим. И ја имам право на живот. Не желим да моја мама више објашњава шта је са мном. Хоћу да, кад се каже ретка болест, сви знају и да не будем различита.

                                                                                                                    Ана Вукадиновић, 5/4


ПРОСЛАВЉЕН САВИНДАН

                   

Да нам деца буду учитељи


     У присуству бројних гостију, родитеља,  ученика, учитеља и наставника, у нашој школи и ове године, у којој се обележава девет векова од Немањиног рођења, одржана је Светосавска академија којом је обележена школска слава. Имали смо посебну част да славски колач освети Епископ Липљански Јован, Викарни Епископ Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја. У богатом програму који су припремили ученици и наставници школе учествовали су мали и велики хор, чланови школског оркестра, рецитаторска, драмска и литерарна секција, ученици првог разреда и Певачко друштво „Прело“. Присутне госте, међу којима су били представници културних и образовних институција и Општине Раковица, као и председник општине Раковица Милосав Миличковић, поздравио је директор школе.

    Обраћајући се ученицима и свима присутнима Епископ Јован je  подсетио је да је Свети Сава још као дечак био учитељ своме народу и да и данас деца треба да буду учитељи одраслима и да их воде, а одрасли да их следе.

    Дела Светог Саве нас уче да помажемо једни другима и да своје знање заједно све више обогаћујемо.

                                       Сара Клачар, Дуња Павловић и Оливера Шарић (6/3)

 


spacer